Ru­ski na­uč­ni­ci su za­po­če­li pri­pre­me za klo­ni­ra­nje pre­i­sto­rij­skih ži­vo­tinj­skih vr­sta, uklju­ču­ju­ći i vu­na­stog ma­mu­ta. Oni vje­ru­ju da po­sto­je ve­li­ki iz­gle­di da u si­bir­skom per­ma­fro­stu na­đu uzor­ke oču­va­nog DNK, ko­ji su im neo­p­hod­ni da oži­ve drev­ne vr­ste.
No­va la­bo­ra­to­ri­ja u Mu­ze­ju ma­mu­ta In­sti­tu­ta za pri­mje­nje­nu eko­lo­gi­ju Sje­ve­ro­i­stoč­nog sa­ve­znog Uni­ver­zi­te­ta u Ja­kut­sku za­po­če­la je pre­tra­ži­va­nje ogrom­ne zbir­ke go­to­vo sa­vr­še­no oču­va­nih uzo­ra­ka tki­va na­đe­nih u eks­trem­no hlad­nim ark­tič­kim uslo­vi­ma, pre­no­si ča­so­pis „Aga­njok”. Struč­nja­ci se na­da­ju da će do­ći do ži­vog DNK to­kom pa­žlji­vog ske­ni­ra­nja 2.000 ri­jet­kih eks­po­na­ta ko­ji se ču­va­ju u spe­ci­jal­no opre­mlje­noj la­bo­ra­ti­ji za ču­va­nje uzo­ra­ka tki­va u za­mr­zi­va­či­ma, na tem­pe­ra­tu­ri od mi­nus 87 ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. U no­voj la­bo­ra­to­ri­ji će ta­ko­đe mo­ći br­zo da ana­li­zi­ra­ju no­vo­ot­kri­ve­ne uzor­ke, ne ri­zi­ku­ju­ći da ih ošte­te pri­li­kom tran­spor­ta u uda­lje­nu la­bo­ra­to­ri­ju.
Ru­ski na­uč­ni­ci se na­da­ju da će na­ći živ DNK u svo­jim uzor­ci­ma, ma­da po­sto­ji opa­snost da se to­kom ota­pa­nja uni­šte ge­net­ske in­for­ma­ci­je. S dru­ge stra­ne, u Si­bi­ru je na­đe­no mno­štvo osta­ta­ka me­kih tki­va pre­i­sto­rij­skih ži­vo­ti­nja. Ka­da jed­nom us­pi­ju da iz­vu­ku DNK, nač­ni­ci će ga ukr­sti­ti sa azij­skim ili in­dij­skim slo­nom ka­ko bi oži­vje­li nji­ho­vog pre­tka.
Ru­ski na­uč­ni­ci sa­ra­đu­ju s ko­rej­skom bi­o­teh­no­lo­škom kom­pa­ni­jom „So­o­am” i In­sti­tu­tom za ge­no­mi­ku u Pe­kin­gu, pri­me­nju­ju­ći nji­ho­va is­ku­stva u ci­lju uspje­šnog re­a­li­zo­va­nja pro­jek­ta.
Cilj na­uč­ni­ka je da oži­ve „Park iz ple­i­sto­ce­na”, u ko­me će iz­u­mr­le vr­ste ži­vje­ti u pri­la­go­đe­nom pri­rod­nom re­zer­va­tu na ri­je­ci Ko­li­ma u Ja­ku­ti­ji. Pri­je ne­go što oži­ve ži­vo­ti­nje, na­mje­ra­va­ju da stvo­re pri­rod­ne uslo­ve ka­kvi su po­sto­ja­li pri­je le­de­nog do­ba. La­bo­ra­to­rij­ska zbir­ka sa­dr­ži i sa­vr­še­no oču­va­no mu­mi­fi­ci­ra­no šte­ne, pro­na­đe­no na si­bir­skom pod­ruč­ju vje­či­tog sni­je­ga i le­da po­sli­je vi­še od 12.400 go­di­na, uzo­rak pre­i­sto­rij­skog, 4.500 go­di­na sta­rog, ko­nja, kao i vr­stu bi­zo­na sta­ru 8.000 go­di­na. Je­dan od naj­bo­lje oču­va­nih vu­na­stih ma­mu­ta na svi­je­tu, 39.000 go­di­na star Ju­ka, ta­ko­đe je na ras­po­la­ga­nju na­uč­ni­ci­ma.Osim na ma­mu­te, na­uč­ni­ci će se u is­tra­ži­va­nju kon­cen­tri­sa­ti na pro­na­la­že­nje DNK vu­na­stog no­so­ro­ga, ri­ja­nog pre­tka bi­zo­na i bi­ka, pe­ćin­skih me­dvje­da i pe­ćin­skih la­vo­va.